Nasa filozofija

Deci nije potrebna veštačka oaza. Oni žele da svoje okruženje učine znatiželjnim, da istražuju i učestvuju

Vrtić Vrapčići  je obrazovna ustanova

Deca imaju sopstveni ritam kada se razvijaju. Neka govore kompletne rečenice, neka su u uzrastu od jedne i po godine već samostalna. Takođe, svako dete ima svoju strategiju učenja: neko želi sve da isproba i prihvati greške i neuspehe, drugi više vole prvo da posmatraju i da se onda uključe.

Razvojni koraci se nadovezuju jedni na druge i moraju biti izvedeni određenim redosledom. Na primer, obuka za stajanje i hodanje sa 8-mesečnim detetom ne samo da nije efikasna, već je i štetna za dete, jer neke kosti ne podržavaju težinu deteta. Dalje, dete od 3 godine uz odgovarajuću obuku, može biti u stanju da reši zadatke i da računa na svim jezicima do 20 i nazad. Njegov glavni zadatak u ovom uzrastu je da razvija svoje telo i čula u funkcionalni instrument kojim može apsorbovati i obraditi 1000 utisaka. Ovde već počinju da se razvijaju kognitivni procesi, kao što su razvrstavanje i poređenje, ali i popravka i pronalaženje mesta u grupi.

Različiti pristupi i strategije učenja su osmišljeni i svrsishodni na svoj način. Učenje je osetljiv proces, ako intervenišemo previše čvrsto, dete može izgubiti samopouzdanje i radost učenja. Ali možemo ga graditi na činjenici da dete prirodno želi da proširi svoje mogućnosti. Kada kreiramo prave (individualne) uslove, dete će otkrivati svet, postati samouvereno i samoaktivno.

U Vrapčićima želimo da podržimo dete i da ga pratimo na takav način da postane samouverena, snažna, zainteresovana ličnost. Verujemo da dete ima pravo da razvije svoju individualnost i da se integriše u zajednicu na svoj način, pod uslovom da, naravno, poštuje slobodu i individualnost drugih. Ono ne bi trebalo da postane naša kopija ili da ispunjava naše (neispunjene) želje i ideje, iako su naše namere dobre, i iako bi dete, jer zavisi od nas, bilo sposobno i spremno da nas usreći u tom smislu. Međutim, dugoročno, takvo ponašanje često izaziva patnju.

Tri kamena temeljca u radu Vrapčića

Doživotno učenje: Predškolac stiče veštine i znanje, pretežno senzomotorne i implicitne. Sa fantastičnom radoznalošću upija mnogostruke impresije. Ima prirodnu potrebu da bude aktivan i otkriva nove stvari. Kao rezultat toga, on trenira kompleksne kognitivne procese u mozgu. On neumorno praktikuje nove veštine i čim se savlada korak učenja, pojavljuju se novi izazovi. Fenomenalna je neukrotiva energija deteta i sposobnost interakcije sa okolinom. Tako da ono lako prolazi kroz život.

Život u zajednici: Ako decu shvatimo ozbiljno, neka učestvuju u našim životima u skladu sa svojim mogućnostima, razvijaju prirodno samopouzdanje. Deca koja znaju svoju vrednost i svoju snagu su posvećena deca koja aktivno učestvuju u svetu i pomažu u njegovom oblikovanju. Biti deo zajednice znači izražavanje i interakcija. Sloboda pojedinca završava tamo gde počinje sloboda drugog. Ovako učimo zajedničko razumevanje i poštovanje.

Održivost: U svetu u kome se gotovo sve čini izvodljivo, sa visoko specijalizovanim tehničkim mogućnostima i širokim znanjem, posebno je važno da se živi održivo. Pod tim podrazumevamo pažljivo rukovanje resursima, kao i umreženo razmišljanje, koje prevazilazi našu ograničenu sferu uticaja.

image

Please publish modules in offcanvas position.